Svi koji provedu u vodi duže vrijeme primjećuju fizičke promjene na svojim udovima, stvore im se bore na koži. Ipak, vrlo malo ljudi prepoznaju zašto se to dogodilo. Istraživači sa Sveučilišta u Newcastleu su proučavali tu temu.
Ranije se smatralo da je to rezultat prolaska vode u vanjski sloj kože na prstima, ali je utvrđeno da je formiranje tih bora je aktivan proces i događa se kada se krvne žile stisnu.
Studija u časopisu Biology Letters uzela je volontere za prikupljanje informacija, sa različitim veličinama prstiju, sa normalnim rukama ili naboranim prstima nakon što su bili u vrućoj vodi oko 30 minuta. Jedno pitanje koje do sada nema odgovora, jeda li životinje također imaju tu promjenu ili se to događa samo kod ljudi.
Studija iz 1930. spominje da osobe s oštećenjem živaca u prstima ne doživljavaju ovaj fenomen.
Što znači da odgovor ovisi o nervnom sistemu.
Ovde se, u stvari, radi o tome kako koža reaguje na vlagu. Spoljni, tanki sloj kože, onaj koji se vidi na površini tela, zove se epiderm (u epidermu se nalaze melanociti, posebne ćelije koje koži daju boju). Ispod epiderma je deblji sloj koji se zove dermis. Upravo u njemu smešteni su korenovi dlaka, znojne žlezde, krvni sudovi, a debeljuškaste masne ćelije, koje koži daj sunđerastu mekoću, leže na sve strane. Epiderm je pričvršćen za dermis, ali ne sasvim čvrsto. Ispod kože se nalazi skelet, a ispod njega vitalni organi. Tako telo ima nekoliko slojeva odbrane od spoljnog sveta. Masno tkivo i koža održavaju toplotu; koža nas preko leta hladi znojenjem, a takođe je i prepreka za sve što nas očeše ili zapljusne. Ali koža nije vodootporna. Voda je hrani i ispunjava.
Koža apsorbuje vodu iz vazduha, a kad se potopimo u vodu, koža upije određenu količinu. Naborani prsti su rezultat sklonosti kože prema vodi. Koža na šakama i stopalima dosta je debela, tako da upija više vode nego koža na drugi delovima tela. Prsti se smežuraju zbog promena koje se dese u epidermu. Kad se ruke zagnjure u vodu, belančevine epiderma polako će upiti količinu vode 6 do 10 puta veću od sopstvene težine. Epiderm se sve više širi i pri tome se odvaja od dermisa i savija u grebene i brazde. Međutim, dlanovi i tabani ostaju relativno glatki. To se dešava zbog toga što je na dlanovima i tabanima spoljni sloj kože tako čvrsto spojen sa unutrašnjim slojem da ne može da se podigne i obrazuje nabore.
Kad se posle dugog kupanja izađe iz vode, koža brzo postaje ponovo glatka. Pranjem kože vodom i sapunom uklanja se prirodna masnoća koja prekriva kožu i sprečava oslobađanje vode. Koža lišena zaštitnog premaza odjednom se nađe izložena dejstvu vazduha. Tako voda brzo ispari, baš kao iz kose kad se suši fenom. Što je vazduh kojem je izložena koža topliji i suvlji, to će se ona brže osušiti i prestati da izgleda kao suva šljiva. U stvari, koža se posle kupanja suši tako dobro da na kraju može sadržati manje vode nego na početku. Za one koji imaju normalnu kožu to nije problem, ali kod osoba sa suvom kožom spoljni sloj može početi da se peruta i ljušti. Zbog toga je dobro povremeno mazati kožu nekim losionom koji će joj vratiti vlažnost (naročito ruke, kad je vreme hladno i suvo, da koža ne bi ispucala).
Izvor: http://www.narodnilijekovi.info
Nema komentara:
Objavi komentar