Imela raste kao zimzeleni grm koji se pomocu sitnih korena širi po listopadnom drvecu, jelama, borovima i vockama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle sišu hranjive sokove, iako je zahvaljujuci vlastitom hlorofilu i suncevoj svjetlosti i sama sposobna da se prehranjuje. Stabiljka je drvenasta, žutozelene boje, a takva ostaje i tokom zime. Iz stabiljke izlaze žuckasti cvetovi. Ova velicanstvena lekovita biljka cveta na samom pocetku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili pocetkom sledece godine. Plod je nezna i prozirna, loptasta bobica, obavijena cvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke.
Malo je biljaka kojima se u prošlosti pripisivalo toliko lekovitih svojstava i simbolickih znacenja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije smatrali su je delotvornim lekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem veku Sv. Hildegarda preporucivala je imelu protiv srcanih bolesti. Poznati fitoterapeut, župnik Kneipp koristio ju je protiv krvarenja, bolesti krvotoka i kod ženskih tegoba. U Engleskoj i SAD-u još je i danas nezaobilazan božicni i novogodišnji ukras. U našem narodu postoji verovanje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (što se, inace, veoma retko događa), leži zmija sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno blago. U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupcala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka. Ako bi covek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i caj popio, svaka bi mu travka kazala za kakve bolesti je lek? Što je veciti san svih travara, od kako je sveta i veka.
Imela sadrži zelenu smolu, etericno ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr.
Lekovita svojstva imele
Strucno pripremljena u malim potencijama, najdragoceniji je regulator krvnog pritiska, rada srca, cirkulacije, metabolizma, hormonalnih poremecaja i drugim recima svih procesa u organizmu. Imela je prirodni lek protiv glavobolja, vrtoglavica, grceva, teskobe,srcanih smetnji, napada angine pektoris,arterioskleroze, zamora, straha, gubitka volje i slicno. Imela ima diureticko delovanje, pospešuje mokrenje, pa je vrlo korisna u slucajevima zadržavanja mokrace, reume, mokracnih kamenaca, bubrežnih tegoba i sl. Kao i u prošlosti, i danas se koristi protiv epilepsije, histerije, hronicnih grceva, astme, spoljašnjeg i unutrašnjeg krvarenja.
Osim toga, delotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimaktericnih tegoba, cisti krv, podstice rad gušterace, pomaže kod nesanice i šumova u ušima. Imela se nekada davno koristila u lecenju tumora a u današnje vreme upotrebljava se kao lek koji štiti od raka i deluje antikancerogeno. U svakom slucaju imela prociscava organizam i pomaže da se borimo protiv raznih bolesti.
----------------------------------------------
Ne preporucuje se vlastita priprema imele za lek, jer je ona u prevelikim kolicinama otrovna. Narocito su opasne njezine bobice.
Zvanicna medicina smatra imelu otrovnom ili bar skodljivom biljkom. Narodna medicina, medjutim, ne preza da upotrebi bobice imele, na razlicite nacine pripremljene. Štavise, prica se da poneku sirovu bobicu imele naš narod daje cak i deci za jacanje.
Ono što je u potpunosti provereno, jeste njena delotvornost kod problema sa krvnim pritiskom. Korišcenjem biljnih ekstrakata s imelom za snižavanje krvnog pritiska na prirodan nacin cete postici željene efekte.
Nema komentara:
Objavi komentar